Elektronski dnevnik

Prvog septembra u 60 škola u Srbiji časovi su prvi put upisani u elektronski dnevnik. To se desilo i u našoj školi. Police u zbornici, predviđene za klasične, papirne dnevnike, ostale su prazne. Neki od nas ovu novinu prihvatili su sa izvesnom dozom straha i neizvesnosti. Navikli smo da u e-dnevnik unosimo ocene, ali ne i nastavne jedinice, udžbenike, beleške o učenicima, zapisnike, odsutne učenike… Nakon skoro dva meseca korišćenja esDnevnika naišli smo na brojne nedoumice, dileme, pitanja… Stvorili smo i niz predloga, preporuka, napomena… Shvatili smo da smo deo tima, koji gradi ovaj projekat, deo tima od čijeg mišljenja i iskustava zavisi konačna verzija e-dnevnika. Lep osećaj! Kroz anketiranje nastavnika dobili smo odgovore na pitanje kako doživljavaju ovu novinu u svom radu. Osim jednog „Nemam stav“ i jednog „Teže je i komplikovanije u odnosu na klasični dnevnik“ svi ostali odgovori su bili pozitivni. Nisu tu imale uticaj ni godine života, ni radno iskustvo, ni struka…Ovu novinu ne doživljavamo kao novu obavezu, već kao novi izazov, kao naš novi cilj čije ostvarenje neće doneti nešto od čega zastaje dah, ali nešto mnogo značajnije… Ono šuškanje u zbornici, svakodnevne konsultacije i razmena iskustava, ona pitanja „Kako si uneo… da li si uspela… Vidi, ovako to funkcioniše…E, ali ovo bi bilo bolje da su stavili ovako…“, milion pitanja našim koordinatorima, njihov osmeh, iako nemaju ni malo mira od svih nas…To je to! Posle svih izveštaja, planova, projekata, seminara, ispita, dežurstava, ipak je vredelo ući i u ovaj projekat!